Sociološke metode
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Visoka škola elektrotehnike i računarstva

Sadržaj....
Saznajni zadatak sociologije....................................................2
Šta sociologija može?
Šta sociologija ne može?
Društveni determinizam
Metodološki postupci i istraživačke tehnike u sociologiji......3
Teorija istraživanja
Tehnika istraživanja
Logika istraživanja
Postupak naučnog istraživanja.................................................4
Postavljanje hipoteza
Proveravanje hipoteza
Dokazivanje
Metodi za prikupljanje podataka.............................................5
Posmatranje
Razgovor
Metodi za sređivanje i prikazivanje podataka........................6
Klasifikacija
Merenje
Statički metodi...........................................................................7
Analiza sadržaja
Metodi za analizu i tumačenje podataka.................................8
Uporedni metod
Metod multivarijantne analize
Saznajni zadatak sociologije:
Nauke se međusobno razlikuju ne samo po tome šta proučavaju(po predmetu) već i kako to čine, odnosno po metodu ili načinu na koji pristupaju svome predmetu.
Metod (grčkom methodos – način, put)
Saznajni zadatak sociologije je naučno objašnjenje društvenih pojava. Sociologija je teorijska društvena nauka jer nastoji da otkrije i formuliše opšte uslove u kojima jedna vrsta društvenih pojava utiče na drugu vrstu društvenih pojava,relativno nezavisno od konkretnog vremena i prostora.
U naučnom istraživanju i objašnjenju određene društvene pojave sociolog mora biti objektivan, precizan (pouzdan) i sistematičan.
Šta sociologija može?
Sociologija kao teorijska nauka može da ponudi samo uopšten odgovor na pitanje zašto se neka vrsta društvenih pojava dešava, ali i ne da odgovori zašto se desila ta društvena pojava, a još manje da predvidi kad i gde bi se mogao desiti neki pojedinačan događaj. To na primer znači da sociolozi mogu da utvrde samo opšte društvene uslove i činioce koji utiču na povećanje stope razvoda braka, kriminaliteta u nekom gradu, suprotnosti između rasa, nacija, verskih grupa, na sukobe među državama i slično.
Šta sociologija ne moze?
Sociologija pak ne može, niti joj je zadatak da objasni zašto su se supružnici razveli, zašto je opljačkana banka, kada če i gde buknuti rasni, etnički, verski ili međunarodni sukob.
Ozbiljna sociologija i dobri sociolozi mogu samo da ukažu na to da li se i pod kojim uslovima povećava ili smanjuje verovatnoća da se stvarno dese navedeni ili slični događaji.
Društveni determinizam:
Proučavanje u sociologiji je zasnovano na determinizmu (uzročno posredična veza tj. povezanost svih društvenih pojava). U objašnjenju sociologija ne sme biti zasnovana na predviđanju.
Determinizam (lat. determinare – odrediti) jeste pojam kojim se izražava filozovsko shvatanje međusobnog odnosa pojava u stvarnosti po kojem svaka pojava mora biti određena nekom drugom pojavom tj. ništa ne može postojati a da nije nečim determinisano (određeno).
Suprotno stanoviste je indeterminizam, po kojem onaj ko deluje nije ničim određen, nego odlučuje potpuno spontano i nezavisno od bilo kojih spoljnih ili unutrašnjih činilaca.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]